Срђан Асановић рођен је 1985. године у Врбасу, где је завршио Основну школу и Основну музичку школу. Своје даље школовање наставља у Средњој музичкој школи "Исидор Бајић" у Новом Саду, најпре на инструменталном одсеку, где је учио свирање на хармоници у класи еминентног музичког педагога Наде Вјештице, да би потом, школовање у истој школи завршио на одсеку за теорију музике. Тренутно студира на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за етномузикологију, у класи еминентних професора, етномузиколога др Ницеа Фрацилеа и мр Весне Ивков.
Главна поља интересовања су му обредне церемоније и традиционално певање.
Срђан Асановић се труди да открије микроструктуру српске традиционалне
уметности, покушавајући на тај начин да продре у њену суштину и изнесе
на површину оно тајновито и узвишено у њој, што се на први поглед не
да видети. Његова мисија је очување аутентичног музичког фолклора Србије,
без икакве (намерне) стилизације, која је данас веома присутна код многих
извођача српске традиционалне музике.
Глас је најузвишенији инструмент јер је директни дар од Господа, те
Асановић песме изводи без инструменталне пратње, која деградира и
ремети аутентичну рељефну (гласовну) амплитуду уколико се додаје
песмама које су у прошлости изворно певане без пратње
инструмента. За Асановића песма је молитва, она је дар од Бога и Њему је упућена.
Био је уметнички руководилац женске певачке групе "Краљице" из Новог Сада, оформљене да негује и изводи репертоар српског традиционалног певања, а која је деловала при Културно-уметничком друштву "Светозар Марковић" из Новог Сада. Такође, био је члан Оркестра хармоника који делује при Академском културно-уметничком друштву "Соња Маринковић" из Новог Сада, под руководством истакнутих музичких педагога Милане Симин и Горана Пенића. Интерпретира српско традиционално певање на бројним културним манифестацијама, од којих издваја престижну песничку манифестацију "Бранково коло", која се одржава у Сремским Карловцима и Новом Саду, а чији је директор истакнути песник Ненад Грујичић.
Његови узори, када је у питању традиционално певање су: Светлана Стевић-Вукосављевић, Ксенија Цицварић, Мара Ђорђевић и многи анонимни (нама данас непознати, али Богу добро знани), ништа мање вредни, певачи из народа чије су узвишене душе узидане у сваку пору српске традиционалне песме. Члан је вокално-инструменталне групе "Клас", која је оформљена на Академији уметности у Новом Саду са циљем неговања и очувања музичког фолклора Србије и шире, а коју чине студенти и а псолвенти етномузикологије. Група делује под уметничким руководством др Ницеа Фрацилеа и мр Весне Ивков.
Поред тога што је веома заинтересован и за српску духовну музику,
његова поља интересовања усмерена су и према средњовековној,
ренесансној и барокној европској музици и уметности уопште, те је наступао
и са "Студиом за рану музику" из Београда, чији је уметнички руководилац
контратенор Предраг Ђоковић. Активан је члан камерног ансамбла "Метатонија"
из Новог Сада, чији је оснивач и уметнички руководилац, композитор
Јасмина Мина Митрушић. Веома је заинтересован и за "нову музику",
те је сарађивао и са истакнутим композитором, Мирославом Штаткићем,
у пројекту Alchemy of Music, циклус "Нови звучни простори".
На иницијативу истакнуте пијанисткиње, Бранке Парлић, наступао је на
Exit фестивалу у Новом Саду, као један од вокалних извођача дела "Vexations",
које је компоновао Ерик Сати (1866-1925).