(Текст и слика преузети са веб сајта Југоконцерта)
Старо народно певачко и свирачко наслеђе је својом снагом израза увек безусловно захтевало пуноћу људског душевног, духовног, па чак и телесног учешћа.
Група Моба која негује управо ову, традиционалну сеоску народну песму, настала је из живе и аутентичне потребе њених чланица да, према својим личним склоностима, узму мали део учешћа у преношењу поруке о вековном искуству и стваралаштву својих предака.
Искуство генерација концентрисано је у мелодијама које трају,
које су биле надграђиване вековима и које су, коначно,
преживеле и до нашег времена. Чланице групе, рођене и одрасле у градској
средини, поруку су примиле, свака на свој начин, и настоје да је саопште и
тако је пренесу још неком ко ће је чути и усвојити.
Само име групе – Моба – позива на заједништво из љубави и ради заједничког добра. Без обзира на окружење у којем живе, чланице групе верују да је порука јасна и да је у нашим срединама још увек много слушалаца који могу и хоће да је разумеју.
Женска певачка група Моба је један од ретких професионалних ансамбала у Србији који изводе искључиво сеоске српске народне песме, и то у њиховом традиционалном облику, без икаквих покушаја стилизације. Песме су научене, првенствено, на основу теренских снимака сеоског певања и помоћу транскрипција. Материјали су преузети са објављених звучних записа, из доступних звучних архива (Фоно-архива ФМУ, архива Музиколошког института и Звучног архива Радио Београда) и са личних теренских снимака чланица групе.
Циљ ансамбла је да изводи српске сеоске песме из свих области где Срби живе, или су живели (све до недавних миграција изазваних ратом) што значи - из разних крајева Србије (укључујући Косово и Војводину) из Босне, Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Македоније, Мађарске, Румуније и Македоније.
Група је почела са радом у Београду, с пролећа 1993. године. Од тада је имала бројне концерте у Београду и другим местима у Србији, као и у Грчкој, Македонији, Словенији, Републици Српској, Француској и Литванији.
Групу Моба чине:
- Јелена Јовановић, магистар етномузикологије (Музиколошки институт САНУ)
- Татјана Дошло
- Александра Павићевић, магистар етнологије (Етнографски институт САНУ)
- Јелена Главаш, професор француског језика
- Сања Ранковић, магистар етномузикологије (шеф одсека за традиционално певање и свирање у музичкој школи Мокрањац)
- Јелена Мартиновић, студент етномузикологије
- Драгана Јовић, професор шпанског језика
- Звездана (Анастасија) Остојић, етнолог